Ce­ti­nja­nin Bo­žo Li­po­vi­na (68) mo­gao bi da obo­ri re­kord po bro­ju po­zi­va ko­je je do­bio od cr­no­gor­skih su­do­va, ali i po du­ži­ni is­tra­žnih i sud­skih po­stu­pa­ka vo­đe­nih pro­tiv nje­ga. Tvr­di da je do sa­da pre­ko 500 pu­ta po­zi­van u cr­no­gor­ske su­do­ve, te da je žr­tva po­li­tič­ke haj­ke vla­sti, ko­ja je oli­če­na u 25-go­di­šnjem sud­skom pro­ce­su pro­tiv nje­ga.
Sve je po­če­lo dav­ne 1992. go­di­ne, ka­da je, ka­ko ka­že, zbog svo­jih po­li­tič­kih uvje­re­nja i istu­pa ne­ko­me po­stao trn u oku. U to vri­je­me je ra­dio kao po­slo­vo­đa u jed­nom mar­ke­tu, da bi bio op­tu­žen da je pro­ne­vje­rio 767 di­na­ra, ko­li­ko je, u to vri­je­me, ka­ko je ka­zao, ot­pri­li­ke ko­šta­lo po­la fla­še lo­zo­ve ra­ki­je.
Li­po­vi­na na­vo­di da su mu po­sli­je osam go­di­na pro­mi­je­ni­li kri­vič­no dje­lo za ko­je su ga te­re­ti­li. Op­tu­žni­com mu je ta­da sta­vlje­no na te­ret da je na­vod­no pre­ko­ra­čio slu­žbe­na ovla­šće­nja tako što je iz­bje­gao ni­ve­la­ci­ju ci­je­na ro­be ko­ju je imao u za­li­ha­ma. Bo­žo na­vo­di da je i taj mon­ti­ra­ni pro­ces re­zul­ti­rao ti­me da je na kra­ju tu­ži­lac od­u­stao od op­tu­žni­ce.
– Pod is­tra­gom su me dr­ža­li de­vet go­di­na. Če­tr­na­est go­di­na su mi su­di­li – pri­ča Bo­žo za „Dan“.
Li­po­vi­na sma­tra da je po­stao žr­tva pro­go­na jer je 1991. go­di­ne po­čeo da go­vo­ri i ob­ja­vlju­je ono što će, ka­ko je re­kao, sna­ći na­rod od ta­da­šnje i sa­da­šnje vla­sti.
– Na­kon što su me la­žno op­tu­ži­li, od­u­ze­li su mi pa­soš i ni­je­su htje­li da mi ga pro­du­že. Bio sam pro­fe­si­o­nal­ni po­mo­rac i če­kao da me po­zo­vu na brod. Ka­da sam u je­sen 1992. do­bio po­ziv da se ukr­cam na je­dan kru­zer, oti­šao sam u is­po­sta­vu po­li­ci­je da pro­du­žim pa­soš, ali ni­je­su htje­li da mi ga iz­da­ju jer sam bio pod is­tra­gom. Vi­še ni­ka­da ni­je­sam is­plo­vio – na­vo­di Bo­žo Li­po­vi­na.
Iako su na­kon vi­še­de­ce­nij­skog pro­ce­sa pro­tiv nje­ga pa­le sve op­tu­žbe, Bo­žu to i ni­je do­ni­je­lo od­go­va­ra­ju­ću sa­tis­fak­ci­ju po­što ga je to, ka­ko ka­že, ko­šta­lo po­la ži­vo­ta.
– Oslo­bo­đen sam sve­ga, ali mi to ni­šta ne zna­či jer su mi uze­li po­la ži­vo­ta – is­ti­če Li­po­vi­na.
Do­da­je da mu je tek po­sli­je 14 go­di­na do­zvo­lje­no da ovje­ri pa­soš, ali je u me­đu­vre­me­nu od­u­stao od po­mor­stva.
– Ka­ko su me osta­vi­li bez hlje­ba, otvo­rio sam pr­vu re­gi­stro­va­nu pr­šu­ta­ru na Ce­ti­nju, sa svim mo­gu­ćim do­zvo­la­ma i pa­pi­ri­ma. Mo­rao sam od ne­če­ga hra­ni­ti dje­cu, ali ni to ni­je­su htje­li da mi do­zvo­le – ka­že Li­po­vi­na.
Na­kon što je za­vr­šen po­stu­pak zbog na­vod­ne pro­ne­vje­re 767 di­na­ra, Bo­žo je po­no­vo do­šao u su­kob sa vla­sti­ma. Zbog su­ša­re ko­ju je otvo­rio ka­da je spri­je­čen da ode na brod, 2010. go­di­ne pro­gla­šen je za ne­le­gal­nog po­tro­ša­ča i is­klju­če­na mu je stru­ja, zbog če­ga je po­no­vo za­vr­šio na su­du. Tvr­di da je za obje­kat imao sve po­treb­ne pa­pi­re. Li­po­vi­na is­ti­če da su kroz nje­go­vo ima­nje, u mje­stu Bje­lo­še, ucr­ta­li pu­te­ve, ko­jih tu ni­ka­da ni­je bi­lo. Tra­žio je od­šte­tu zbog uni­šta­va­nja ima­nja sa da­le­ko­vod­nim mre­ža­ma, ali na­klo­nost nad­le­žnih po­no­vo ni­je na nje­go­voj stra­ni.
– U ovom si­ste­mu je ne­mo­gu­će is­tje­ra­ti prav­du, ne znam ka­kve či­nje­ni­ce bi­le – oci­je­nio je Bo­žo Li­po­vi­na.
Ka­že da je u vi­še na­vra­ta ob­ja­vlji­vao tek­sto­ve u me­di­ji­ma ko­ji su smje­li da pre­no­se nje­go­ve sta­vo­ve, a na­kon tih ob­ja­va uglav­nom je bio po­zi­van da se ja­vi u po­li­ci­ju.A.O.


Na gi­ljo­ti­ni zbog isti­ne

Bo­žo Li­po­vi­na sma­tra da su raz­lo­zi zbog ko­jih je pro­ži­vio ta­kvu tor­tu­ru is­klju­či­vo po­li­tič­ke pri­ro­de.
– Go­ni­li su me zbog isti­ne i ono­ga što sam pi­sao 1991. go­di­ne o to­me šta če­ka ovaj na­rod sa ovom vla­šću, a što se sve ob­i­sti­ni­lo – za­klju­ču­je Li­po­vi­na.